Joint venture u Kini

.[dropcap]O[/dropcap]d izbijanja pandemije COVID-a 19 primećen je novi trend u području direktnih stranih ulaganja – Joint venture u Kini. U odnosu na ranije značajno je porastao broj stranih investitora koji za ulazak na kinesko tržište biraju zajedničko ulaganje (JV).

Većina stranih investitora je ranije bila oprezna prilikom izbora zajedničkog ulaganja kao pristupa za ulazak na kinesko tržište. Razlog je potencijalna složenost upravljanja kompanijom, različite kulture i poslovni pristupi partnera, te visok rizik od krađe tehnologije.

U današnjem nestabilnom, neizvesnom i složenom svetu, JV struktura je popularna za nove i velike multinacionalne kompanije.

Izbor zajedničkog ulaganja je način da se smanje početna ulaganja, podele troškovi i umanje rizici radeći sa lokalnim partnerom. Lokalni partner je bolje upoznat sa lokalnim tržištem, kulturom, znanjem, politikama i praksama.

Ograničenja putovanja zbog pandemije predstavljaju još jedan od razloga rastućeg trenda u korist zajedničkih ulaganja. Strani investitori su počeli da se značajnije oslanjaju na pristup koji kineski partneri lokalnom tržištu.

Uobičajni razlozi za neuspeh kineskih JV kompanija

Potrebno je shvatiti negativna iskustva kako bi se razumelo zašto su Joint venture kompanije u Kini bile neuspešne ili kratkog veka u prošlosti.

Najčešći razlozi za neuspeh JV-a sažeti su u nastavku:

– Partneri JV-a ne komuniciraju jasno o svojim ciljevima prilikom osnivanja JV-a;

– JV partneri doprinose u različitom stepenu investicijama, znanjem i ostalim resursima u JV, u suprotnosti sa osnovnim ugovorom;

– Različite kulture, stilovi upravljanja i poslovni pristupi doprinose lošoj kominikaciji, saradnji, upravljanju i integraciji u svakodnevno poslovanje;

– Partneri u zajedničkom društvu izbegavaju razgovor o uvećanju kapitala ili pristupu prikupljanja sredstava za dalji razvoj poslovanja;

– JV partneri ne uspevaju da osmisle mehanizam izlaska i prekida rada u slučajevima u kojima im očekivanja nisu ispunjena.

Ovi razlozi ukazuju na to da je većina slučajeva neuspeha zajedničkog ulaganja (JV) povezana sa nedostacima u osnovnom sporazumu o ključnim pitanjima.

Pre nego što budu u mogućnosti da iskoriste prednosti zajedničkog poslovnog načina rada, bitno je da dve strane osmisle i postignu jasan, dobro promišljen JV sporazum. Na taj način će profesionalno i efikasno zaključiti poslovni odnos i potencijalno izbeći buduće sporove između JV partnera.

Stvari na koje treba obratiti pažnju u fazi Memoranduma o razumevanju:

Pre pripreme za formalni JV sporazum, postoje neke ključne tačke o kojima treba razgovarati i dogovoriti se već u fazi Memoranduma o razumevanju:

– Izložite namere partnera;
– Utvrdite doprinos svakog partnera;
– Identifikujte očekivane ciljeve JV, kao i pristupe merenju efikasnosti;
– Razgovarajte o tome koji se postupci mogu primeniti ako očekivanja nisu ispunjena;
– Predvidite moguće rizike i buduće događaje i odreditd kako ćete njima upravljati.

Konsenzus o ovim tačkama predstavlja temelj za sklapanje formalnog sporazuma o zajedničkom ulaganju (JV).

7 STVARI KOJE MORATE UZETI U OBZIR KOD FORMALNOG SPORAZUMA O JV

Osim gore navedenih komercijalnih uslova, partnerima zajedničkog ulaganja (JV) se predlaže da obrate posebnu pažnju na ključne pravne klauzule u formalnom JV ugovoru, kao što je navedeno u nastavku, i da naprave odgovarajuće aranžmane kako bi zaštitili svoje interese.

1. Odnos ulaganja i udeo u kapitalu

Odnos ulaganja određuje koliku težinu svaki deoničar ima za donošenje svakodnevnih odluka i odluka o važnim pitanjima.

Prema Zakonu o trgovačkim društvima NRK-a, odnos ulaganja u društvu sa ograničenom odgovornošću obično zavisi od kapitala koji upiše svaki deoničar. Svaki deoničar društva sa ograničenom odgovornošću mora pažljivo da razmotri procenat ukupnog osnovnog kapitala koji upisuje i deoničku strukturu JV-a.

Za start-up kompaniju, osnovni deoničar može da traži direktnu i apsolutnu kontrolu nad JV radi efikasnog donošenja odluka. Za postizanje ovog cilja osnovni deoničar mora posedovati najmanje 66,7% posto deonica (osnovnog kapitala) kompanije.

Što se tiče učešća u osnovnom kapitalu, ono bi moralo biti jasno i sveobuhvatno razmotreno u Sporazumu o zajedničkom kapitalu. U sporazumu se naznačava ukupni upisani iznos, način i vremenski okvir učešća u osnovnom kapitalu koji određuju može li JV poslovati kako je predviđeno. Zakon o trgovinskim društvima NRK dopušta deoničarima da slobodno odlučuju o ukupnom iznosu, vremenskom okviru i načinu doprinosa. Kapital se može dati bilo u gotovini, bilo u nenovčanim iznosima i nekretninama, ukoliko se mogu proceniti i preneti.

2. Obaveze i doprinosi svakog JV partnera

Svaki deoničar može imati različite obaveze prema JV. Strani ulagač može ponuditi brend, tehnologiju, mašine, napredna iskustva u upravljanju i razviti inostrana tržišta. Kineski ulagač pomaže u istraživanju domaćeg tržišta, nabavci materijala i lokalnom operativnom upravljanju. JV sporazum će urediti određene klauzule kako bi se usmeni sporazumi zabeležili. Ovaj sporazum će postaviti odgovarajuće klauzule u slučaju da bilo koja strana ne ispuni svoja obećanja i obaveze.

Raspodela dobiti i pravo glasa

3. Raspodela dobiti

Krajnji cilj ulaganja je sticanje dobiti. Metoda raspodele dobiti je zato od velikog interesa za sve strane JV.

Član 34. Zakona o trgovinskim društvima NRK-a utvrđuje opšte načelo raspodele dobiti u pogledu deljenja dobiti u skladu sa procentom uplaćenog kapitala.

S druge strane, član 34. takođe omogućuje deoničarima da sporazumno promene gore navedeno opšte načelo. Deoničari imaju pravo da odrede načelo raspodele dobiti na osnovu svoje slobodne volje, odnosno da podele dobit u određenom porocentu (osim upisanog kapitala). Takvo načelo mora biti uključeno u ugovor o zajedničkom ulaganju – Joint venture u Kini.

Iako deoničari imaju pravo da se dogovore o podeli dobiti prema vlastitom nahođenju, moraju ispratiti osnovu repatrijacije dobiti. To znači da se dobit može podeliti deoničarima tek nakon nadoknađivanja gubitaka, doprinosa zakonskoj rezervi viška i plaćanja poreza.

Neki strani ulagači mogu tražiti povrat ulaganja na vremenski fleksibilniji i poresko efikasniji način. JV partneri mogu razmotriti druge metode repatrijacije prihoda. U pitanju su plaćanje ugovorene naknade za uslugu, autorske naknade i kamate na zajam deoničarima. Mogu se naznačiti metode u određenim uslovima JV ugovora ili se potpisati zasebni ugovori (ugovor o usluzi, sporazum o licenci i ugovor o zajmu za konsolidaciju takvih aranžmana).

4. Pravo glasa

Pravo glasa koje ostvaruju deoničari osnovni su kanal za učestvovanje deoničara u nadzoru i upravljanju kompanijom.

Ostvarivanje prava glasa u principu se zasniva na procentu udela u kapitalu, osim ukoliko statutom društva nije drugačije određeno.

Na osnovu stvarnih potreba, deoničari mogu razmotriti postizanje konsenzusa u sporazumu o zajedničkom ulaganju (Joint venture u Kini). U statutu se može navesti da svaka strana ima pravo veta u određenim stvarima. Na taj način se sprečava da interes jednog deoničara bude ugrožen od strane drugih deoničara. Pravo veta treba osmisliti i koristiti mudro. Uvek postoji mogućnost da će njegovo korišćenje uticati na efikasnost upravljanja i brzinu odlučivanja.

Prikupljanje sredstava trećeg lica

5. Prenos i uvećanje kapitala / prikupljanje dodatnih sredstava

Strane u JV mogu preneti vlasnički kapital, uvećati kapital ili prikupiti dodatna sredstva tokom poslovanja.

Za društvo sa ograničenom odgovornošću NRK u Zakonu o trgovinskim društvima štiti integritet deoničarskog partnerstva. Cilje je podstaći prenos udela među deoničarima pod optimalnim uslovima i dopustiti da se statutom utvrde posebna pravila u pogledu prenosa kapitala na treće strane. To ostavlja prostor za raspored klauzula za politiku tag-along, drag-along i druge klauzule. (tag-along – klauzula u sporazumu koja omogućuje manjinskom deoničaru da se pridruži transakciji i proda svoj manjinski udeo u društvu ako većinski deoničar proda svoj udeo u JV. drag-along – klauzula u sporazumu koja omogućuje većinskom deoničaru da prisili manjinskog deoničara da se pridruži prodaji kompanije).

Povećanje kapitala i dobiti među postojećim deoničarima može podstaknuti promenu procenta udela u vlasničkoj strukturi. Cilj je proširenje poslovanja ili prikupljanje dodatnih sredstava. Deoničari bi trebali razmisliti o svim mogućnostima i dogovoriti rešenja unapred.

Izlazak iz Joint venture u Kini i zaštita deoničara

6. Klauzule o nekonkurenciji

Klauzule o nekonkurenciji moraju biti sastavni deo ugovora o zajedničkom ulaganju.

Klauzule o nekonkurenciji mogu definisati skup tačaka koje se odnose na obaveze nekonkurentnosti, ograničenu delatnost ili poslovne aktivnosti. Takođe, mogu sadržati ograničenje na određenu teritoriju i rok važenja restrikcije.

7. Zastoj i mehanizam izlaska

U idealnom slučaju, partneri bi trebali upravljati funkcionisanjem i zatvaranjem JV kroz blisku saradnju. Međutim, u praksi to nije uvek slučaj. Nije retkost videti da se odnos među partnerima JV pokvari i da JV uđe u proces u kome nema konsenzusa.

Kako bi sprečile spor, strane u zajedničkom partnerstvu trebalo bi da preduzmu određene preventivne mere. Jasne mere u sporazumu o zajedničkom ulaganju (JV) su posebno važne ako se uzme u obzir trenutni trend globalne ekonomije.

Mere uključuju organizovan korporativni sistem i mehanizam glasanja, ponašanja koja mogu štetiti temeljima saradnje, prava na izlazak i pokretanja procesa. Kombinacija nekoliko mera u sporazumu o zajedničkom ulaganju omogućiće fleksibilnost deoničarima u slučaju najgoreg scenarija i zaštititi interese svih deoničara.

Ključne tačke Joint venture u Kini

Za sve buduće zajedničke kompanije, dobro osmišljen sporazum o zajedničkom ulaganju biće ključ za njihov uspeh u Kini.

Prilikom postizanja sporazuma o zajedničkom ulaganju, ulagačima se predlaže da obrate pažnju na određena pitanja. Pre svega na: udeo deoničara, kapitalni doprinos, obaveze prema kompaniji, metodu raspodele dobiti. Takođe, važno je i pravo glasa, prenos kapitala, povećanje kapitala, klauzule o nekonkurentnosti, zastoj i mehanizam izlaska.