Šta Je Potrebno Strancu Da Otvori Restoran/Kafić U Kini?
[dropcap]K[/dropcap]inesko tržište ugostiteljskih usluga je najveće na svetu i nudi mnoge uzbudljive mogućnosti za kompanije koje se bave hranom i pićem. Ipak, strance može zastrašiti birokratski proces osnivanja kompanije u Kini.
1. Pronalaženje prave lokacije
Prvi korak je pronalaženje idealne lokacije za rad sa hranom i pićem. To može biti težak posao, jer investitor mora iznajmiti lokaciju pre samog početka procesa registracije. Kako bi izbegli iznajmljivanje lokacije koja će dovesti do odbijanja registrovanja kompanije, investitori moraju preduzeti dodatne mere opreza kako bi pronašli mesto koje može proći sve inspekcije. Moguće je u to ime zatražiti konsultacije od Zavoda za zaštitu okoline, Zavoda za higijenu, lokalnog odeljenja Ministarstva trgovine i Uprave za industriju i trgovinu (AIC) kako bi se proverili zahtevi (na primer da li će lokacija dobiti dozvolu za otpadne vode).
Često je sigurnije pronaći mesto koje se trenutno koristi kao lokacija za hranu i piće. To će od investitora zahtevati da plati naknadu za prenos trenutnom najmodavcu. Visina naknade će se razlikovati zavisno od lokacije, ali obično iznosi najmanje 100.000 RMB (oko 14.000 eur). Ako ulagači odaberu prostor koji se pre nije koristio za rad sa hranom i pićem, moraće da ga preurede kako bi bili sigurni da prolazi sve inspekcije. Ova opcija može biti rizičnija i skuplja – komoanije koje se bave preuređenjem obično naplaćuju uslugu oko 10.000 RMB po kvadratnom metru (1.400 eur/m2), uz troškove materijala. Ako stanovnici na odabranoj lokaciji smatraju da im komoanija sa hranom i pićem smeta, dozvola za rad može biti oduzeta.
2. Licenciranje i registracija poslovanja sa hranom
Registracija naziva kompanije
Pre podnošenja zahteva za bilo kakvu licencu i dozvolu, potrebno je registrovati naziv kompanije u lokalnom AIC-u. AIC će izdati „Obave[tenje o rezervaciji naziva kompanije“ osiguravajući da se naziv kompanije nije koristio nigde drugde u pokrajini.
Licence za zdravlje i higijenu hrane
Nakon dobijanja dozvole za rad, investitori se susreću sa zadatkom inspekcije zdravlja i sigurnosti hrane. Za kompanije uključene u industriju hrane i pića u Kini, postoje tri glavne vrste licenci za hranu i piće, a neke moraju imati više od jedne licence, zavisno o širini njihovog poslovanja sa hranom i pićem:
– Ugostiteljska licenca je potrebna za pružaoce ugostiteljskih usluga, kako pojedince, tako i organizacije, koji su uključeni u pružanje grupnih obroka (štandovi sa hranom i dobavljači polugotovih prehrambenih proizvoda ne moraju imati ovu licencu). Ako subjekt pruža ugostiteljske usluge na različitim lokacijama, mora podneti zahtev za licencu za svaku pojedinačnu lokaciju.
– Potrebna je licenca za proizvodnju hrane kako bi se osiguralo da se kompanije pridržavaju proizvodnih standarda i ekoloških propisa. Svo osoblje uključeno u usluge prehrane mora proći obuku koju je odobrila Kineska uprava za hranu i lekove (CFDA), a trebalo bi da postoji i sistem upravljanja zdravljem kako bi se osiguralo zdravlje i higijena osoblja. Opšta uprava za nadzor kvaliteta, inspekciju i karantin (AQSIQ) na državnom nivou odgovorna je za državnu administraciju dozvole za proizvodnju hrane.
– Licenca za distribuciju hrane potrebna je za kompanije koje se bave prodajom prehrambenih proizvoda i njom se bavi AIC. Bilo koji subjekt, i pojedinci i organizacije, uključeni u distribuciju hrane (uključujući maloprodaju i veleprodaju prethodno zapakovane hrane i hrane bez pakovanja) moraju imati licencu za distribuciju hrane. Međutim, ponekad kada subjekt koji ima licencu za proizvodnju hrane prodaje prehrambene proizvode u prostorijama proizvodnje, može zaobići zahtev za licencom za distribuciju hrane.
Registracija dozvole za alkohol
Za rad sa hranom i pićem potrebna je alkoholna dozvola. Alkoholna dozvola će se izdati nakon poslovne dozvole. Takođe potrebne su poreske dozvole i dozvole za hranu. U zahtevu za izdavanje dozvole za zdravlje i higijenu hrane potrebno je unapred navesti nameru prodaje alkohola.
Odobrenje za zaštitu okoline
Pre nego što bilo koja ugostiteljska kompanija počne s radom, mora dobiti odobrenje lokalnog Zavoda za zaštitu okoline. To će uključiti procenu unutrašnjeg i spoljnog okruženja lokala kako bi se osiguralo da je lokacija u skladu sa standardima navedenim u Imeniku za upravljanje i klasifikaciju građevinskih predmeta i uticaja na okolinu.
3. Osnivanje WFOE ili JV entiteta
Koraci za osnivanje poslovnog subjekta zavisiće od toga kako je delatnost sa hranom registrovana. U Kini strancima nije dopušteno da budu jedini vlasnici restorana ili poslova sa hranom, ali ovakav posao mogu otvoriti kao preduzeće sa ograničenom odgovornošću u celokupnom stranom vlasništvu (WFOE) ili putem zajedničkog ulaganja (JV) sa kineskim državljaninom kao poslovnim partnerom. Osim toga, neki strani ulagači mogu dopustiti kineskim partnerima da otvore posao kako bi se pojednostavio proces registracije, ali ulagači bi trebalo da budu svesni da u tom slučaju neće imati nikakva zakonska prava.
Ministarstvo trgovine odobriće poslovni projekat i izdati pismo odobrenja i potvrdu za AIC i registraciju dozvole za poslovanje kompanije.
Rizici i izazovi
Investitori bi trebalo da budu spremni na borbu sa nestabilnim kineskim tržištem nekretnina kako bi dalje razvili svoje poslovanje. Dok većina restorana u svetskim gradovima poput Njujorka i Londona radi na najmanje 10 godina zakupa, zakupi za poslovanje sa hranom i pićem u Kini često su petogodišnji, a neki čak i na samo tri godine.
Osim toga, vlasnici restorana u vrhunskim gradovima poput Šangaja plaćaju veći procenat svoje dobiti nego što bi to činili u drugim delovima sveta. U istraživanju o naknadama za najam restorana koje je sproveo SmartShanghai, saznali smo da je plaćanje 15 posto zarade restorana na najam norma, a većina vlasnika restorana plaća između 10 i 20 posto na najam. Nasuprot tome, vlasnici restorana u nekim od najskupljih svetskih gradova, poput Njujorka, plaćaju oko 10 posto svoje dobiti za najam. Visoki troškovi najma često mogu biti razlozi za gašenje preduzeća sa hranom i pićem, posebno na početku, kada se ponekad moraju menjati poslovne strategije.
Osim toga, nakon potpisivanja ugovora o najmu, investitori bi trebalo da budu spremni da potroše najmanje 2 do 3 meseca kako bi stekli sve potrebne licence i dozvole za otvaranje poslovanja sa hranom i pićem. Ponekad je moguće pregovarati sa zakupodavcem da se dobije razdoblje bez najamnine od 1 do 2 meseca nakon potpisivanja ugovora o najmu, što će biti od pomoći u slučaju da investitor naiđe na kašnjenje u dobivanju svih odgovarajućih dozvola potrebnih za početak rada.